-  

Arhiva časopisa

  -  

Novembar 2011

Rased u raju

Rased u raju

Alati

Veličina slova: Decrease font Enlarge font
emailPošalji prijatelju

Muami se seća vremena kada je vladao kao kralj.

Njegovo mišljenje je bilo neprikosnoveno, a njegova vlast apsolutna. Kao i njegov otac i deda pre njega, on je 1954. godine postao vrhovni poglavica plemena Bašali u okrugu Masisi, brežuljkastoj pastirskoj oblasti u istočnom delu Demokratske Republike Kongo. I mada je njegovo pravo ime Silvestre Bašali Mokoto, ostale poglavice ga oslovljavaju jednostavno kao doajen – starešina. Godinama je muami prihvatao doseljenike u svoj okrug. Oni su mu prinosili stoku i druge darove, a on im je zauzvrat delio zemlju po svojoj proceni.

A danas poglavica sedi na prljavom kauču u jednoj bednoj udžerici u Gomi, kongoanskom gradu na nekoliko sati južno od Masisija. Njegovo nekadašnje kraljevstvo sada je epicentar humanitarne krize, koja je, iako traje već više od deset godina, do sada uglavnom izmicala pažnji svetskih medija. Istočni Kongo preuzeo je hiljade pripadnika plemena Tutsi, Hutu i Hunde, koji se međusobno bore za ono što tvrde da je njihovo zakonito vlasništvo. Po zemlji vršljaju pripadnici milicije koji pokušavaju silom da otmu zemlju, stočari koji tragaju za malo mirnijim pašnjacima i horde izbeglica sa svih strana ovog plodnog, ali opasno prenaseljenog područja istočne Afrike, koji traže bilo šta i bilo gde samo da prežive. Pre nekoliko godina jedan pripadnik pobunjeničke armije oteo je muamiju njegovo imanje od 80 hektara i naterao ga, poniženog i uplašenog za sopstveni život, da se povuče u ovu straćaru u Gomi.

Ovaj grad je kao stršljenovo gnezdo. Do pre dve decenije Goma je brojala oko 50.000 stanovnika, a sada ima bar dvadeset puta više. Naoružani ljudi u uniformama nesmetano vrebaju svoje žrtve po neosvetljenim i nesigurnim ulicama. Iz okolnih šuma danonoćno se na gradsku pijacu sliva povorka ljudi sa ogromnim džakovima ćumura koji su natovareni na bicikle i drvene skutere zvane čukudu. Severno od grada ključa vulkan Njiragongo, čija je lava, prilikom poslednje erupcije 2002. godine, protutnjala kroz Gomu i zbrisala njenu trgovačku četvrt. Uz južnu ivicu grada leži srebrni kazan jezera Kivu, koje je toliko prezasićeno ugljen-dioksidom i metanom da neki naučnici predviđaju mogućnost gasne erupcije od koje bi jednog dana nastradali svi u Gomi i oko nje.

Muami, kao i mnogi drugi daleko manje privilegovani ljudi, nema više izbora. Ostaje mu samo da kraljevski dostojanstveno zuri u jednu tačku. Ipak, i pored dugmadi na manžetnama i štucovane sede brade, on ovde u Gomi nije poglavica. Ovde je on samo Silvestre Mokoto, čovek gurnut u stršljenovo gnezdo, bez zemlje koju može da razdeljuje. Kao njegov gost, novinar sa Zapada, nisam mu doneo nikakve darove već samo neugodna pitanja. „Naravno da je moja vlast narušena”, breca se na mene. „Kad drugi svojataju zemlju oružjem, ja sam tu nemoćan.”

Vladavina muamija u ovom delu istočne Afrike je svršena. Poslednjih decenija, ovaj region je postao poprište nasilja vrtoglavih razmera: ubistva i otmice desetina hiljada ljudi u severnoj Ugandi i masakr više od milion ljudi tokom genocida u Ruandi i Burundiju. Zatim su usledila dva rata u istočnom Kongu, od kojih je onaj drugi, poznat i kao Veliki afrički rat zbog učešća velikog broja susednih zemalja, odneo preko pet miliona žrtava, uglavnom zaraznim bolestima i glađu. Bio je to najsmrtonosniji rat posle Drugog svetskog rata. Oružani sukobi, započeti u jednoj zemlji, širili su se preko granica i prerastali u lokalne ratove, pri čemu je svaka vlada u regionu podržavala različite pobunjeničke grupe. Nikla je čitava gomila raznih milicija sa skraćenim nazivima, kao što su LRA, FDLR, CNDP, RCD, AFDL i MLC, da ne nabrajamo dalje. I svaka od njih borila se za vlast i resurse u jednom od najbogatijih krajeva Afrike.

Inicijalizacija u toku...
Pogledajte šta vas očekuje novembarskom izdanju časopisa National Geographic Srbija